Klinika za očne bolesti

Na Očnoj funkcijskoj dijagnostici pored specijalističkih pregleda izvodi se i širok spektar dijagnostičkih procedura neophodnih za pravovremeno postavljanje dijagnoze, izbor ili procenu efikasnosti terapije:

• Vidno polje ( kompjuterizovano, po Goldmanu)- nezaobilazno u postavljanju dijagnoze i praćenju glaukoma
• Fluoresceinska angiografija
• Vizuelni evocirani potencijali- VEP
• Elektroretinografija- ERG
• Ortoptički pregledi
• Pregledi i obuka za kontaktna sočiva
• Optička koherentna tomografija- OCT (Optička koherentna tomografija je savremena 3D dijagnostička procedura koja omogućava postizanje visoke rezolucije prilikom snimanja očnih struktura. Zasniva se na principu interferencije između reflektovane svetlosti i referentnog zraka. Naročito je pogodna za merenje debljine slojeva mrežnjače. Slike koje se dobijaju mogu biti predstavljene u obliku preseka slojeva ili topografske mape. Najbolji rezultati postižu se upotrebom u slučajevima dijabetičkog makularnog edema, cistoidnog makularnog edema, senilne degeneracije žute mrlje, makularnih ruptura, procene intraretinalnog edema i cista, procene prisustva subretinalne tečnosti, procenu vitreo- makularne trakcije, epiretinalnih membrana, različitih patoloških stanja horoidee, promena pigmentnog epitela mrežnjače itd. OCT se može koristiti za postavljanje dijagnoze, ali je nezamenjiv u proceni efikasnosti terapije (medikamentozne ili hirurške).
• UZ pregled oka (A i B scan)
• Pregledi dece u opštoj anesteziji
• Adaptacija na tamu
• Hess - Lancaster test
• Testovi za procenu kolornog vida
• Pahimetrija
• Objektivno određivanje vidne oštrine po Catford-u
• Mikrobiološke evaluacije
• Imunopatološke i histopatološke evaluacije

Na Klinici za očne bolesti VMA visoko obučeni tim hirurga izvodi niz različitih hirurških intervencija, počevši od onih najednostavnijih do najsloženijih operacija na prednje i zadnjem segmentu oka i očnim adneksima, koje se izvode i u svetskim centrima. Među najtežim operacijama u oftalmologiji smatraju se operacije na zadnjem segmentu oka, koje se na Klinici izvode dugi niz godina. Takođe, izvode se operacije katarakte savremenom metodom ultrazvuka (fakoemulzifikacija), kao i kombinovane operacije glaukom i katarakte ili kombinovane operacije na prednjem i zadnjem segmentu oka ( tzv. Fako vitrektomija).

Vitrektomija Pars Plana

Pars Plana vitrektomija je mikrohirurška procedura namenjena odstranjenju vitrealnog gela radi pristupa oboleloj retini. Najčešći pristup je kroz tri odvojene incizije na pars plana. Glavni ciljevi vitrektomije su ekscizija zadnje hijaloidne površine, oslobađanje vitreoretinalne trakcije, manipulacije sa retinom i reaplikacija, stvaranje prostora unutar vitrealne šupljine za unutrašnju tamponadu. Kao sredstva za unutrašnju tamponadu koristi se vazduh, ekspanzivni gasovi i silikonska ulja. Ciljevi se prilagođavaju svakom pojedinačnom slučaju. Indikacije su mnogobrojne: ablacija retine ( komplikovane, nekomplikovane, trakcione kod povreda ili dijabetične retinopatije), povrede, dislokacija prirodnog ili veštačkog sočiva, krvarenje u vitrealnom prostoru, infekcije oka, zamućenja staklastog tela posle upale.

TSV 23 ili 25 G

Transkonjunktivalna bešavna vitrektomija je modifikacija metode zadnje vitrektomije, gde se umesto incizije koristi ’komarac tehnika’, nema šavova, postoperativni tok je skraćen kao i trauma na samo oko. Za upotrebu ove metode postoje odgovarajuće indikacije, ali eventualnu odluku donosi isključivo vitreoretinalni hirurg prilikom procene šta je najbolje za pacijenta.

Klasične operacije ablacije retine

Ablacija retine (mrežnjače) je jedno od najhitnijih stanja u oftalmologiji i predstavlja odvajanje senzorne retine (deo retine odgovoran za primanje svetlosnih nadražaja) od retinalnog pigmentnog epitela.

Ablacije mogu biti regmatogene (Rhegma-ruptura) i neregmatogene ( trakcione, serozne).

Kakve smetnje u vidu imaju pacijenti sa ablacijom retine?

U 60% slučajeva pacijenti se žale na fotopsije ( munje, svetlucanje u vidnom polju) i zamućenja u vidnom polju. Kasnije se javlja defekt u vidnom polju, obično na periferiji u vidu magle, tamne zavese, crne mrlje; defekt vremenom progredira i zahvata i centralni vid.

Pacijent treba HITNO da se javi oftalmologu ukoliko primeti bilo koji od ovih simptoma, da bi moglo na vreme da se interveniše.

Zašto se javlja ablacija retine?

Ablacija retine može nastati posle povrede oka, intezivnih fizičkih napora (npr. podizanja težeg tereta) ili spontano. Postoje stanja mrežnjače koja predisponiraju nastanak ruptura i ablacija retine- to su neke vrste perifernih degeneracija retine, visoke kratkovidosti, prethodna oboljenja mrežnjače, operacija katarakte i sl.

Prisustvo rupture ne znači i automatski nastanak ablacije retine ( u zavisnosti od tipa rupture i stanja oka), što će oftalmolog proceniti i preduzeti odgovarajuće mere.

Pregled i dijagnoza

Posle uzimanja vidne oštrine pregled očnog dna se obavlja u midrijazi (proširene zenice ), nekom od metoda pregleda očnog dna ( indirektna oftalmoskopija uz skleralnu identaciju, upotreba Goldmannovog stakla sa tri ogledala, indirektna biomikroskopija sa slit lampom). Oftalmolog na osnovu tog pregleda procenjuje dalji tok lečenja. Ukoliko je prednji segment oka zamućen ( katarakta) te onemogućava jasno sagledavanje očnog dna, ili oftalmolog proceni da je to neophodno, potrebno je uraditi ultrazvučni pregled očne jabučice, tzv. B - Scan.

Terapija

U slučaju da je došlo do ablacije retine terapija je u najvećem broju slučajeva hirurška. Potrebno je na vreme otkriti ablaciju retine, pogotovu ako nije zahvaćen centralni vid ( odlepljena makula), jer se u tom slučaju postižu najbolji postoperativni rezultati-vidna oštrina. Ako je došlo do odlepljenja žute mrlje, hirurgijom se može postići anatomski zadovoljavajući rezultat, ali će povratak vidne funkcije u mnogome zavisiti od prethodnog stanja mrežnjače i vremena koje je proteklo od trenutka odlepljenja žute mrlje ( što je makula duže odvojena, to je mogućnost postizanja zadovoljavajućeg funkcionalnog rezultata manja).

Hirurška terapija se u najvećem broju slučajeva svodi na dve metode- spoljašnji pristup ( serklaž), gde se ne vrši ’otvaranje oka’, i vitrektomija pars plana, sa ili bez nekog oblika unutrašnje tamponade (gas, silikonsko ulje). U drugom slučaju specijalnim instrumentima se pristupa unutrašnjosti oka i vrši vraćanje mrežnjače na svoje mesto, pri čemu hirurg procenjuje da le je neophodna i dodatna tamponada (ispunjavanje unutrašnjosti oka) ekspandirajućim gasom ili silikonskim uljem. Ukoliko postoji potreba za tamponadom silikonskim uljem, ono se mora izvaditi iz oka za 3do6 meseci.

U malom broju slučajeva ( periferna ruptura sa plitkom perifernom ablacijom) može se uraditi LFC (laser foto koagulacija retine).

Komplikacije i prognoza

Ablacija retine je teško oboljenje oka, tako da pacijent mora biti podrobno upoznat sa svojom bolešću i njenim daljim tokom i posledicama. Operacije su komplikovane i mada se u većini slučajeva postiže zadovoljavajući rezultat, pacijentu mora biti objašnjeno šta je ’zadovoljavajući rezultat’.

Ishod će zavisiti od dužine trajanja ablacije, veličine ablacije, zahvaćenosti makule, prisustva drugih retinalnih oboljenja, lokalizaciji rupture ( rupture makule imaju lošiju prognozu u startu) i sl. Potreban je dug oporavak vidne oštrine, koji traje mesecima. Ukoliko je bila neophodna i tamponada silikonskim uljem, proces lečenja se dodatno produžava i komplikuje.

Neophodno je da se pacijent detaljno pridržava uputstava svog oftalmologa i da bude strpljiv, jer oporavak vidne oštrine je sporiji u odnosu na neka druga stanja.

Operacije katarakte (Phacoemulsificatio, ECCE)

Katarakta (očna mrena)

Katarakta je svako urođeno ili stečeno zamućenje očnog sočiva, bez obzira da li zamućenje dovodi do smetnji u vidu. Naziv potiče od grčke reči za vodopad- kataracco.

Očno sočivo se normalno nalazi u prednjem segmentu oka, neposredno iza dužice. Zahvaljujući svojoj građi, zdravo sočivo je u potpunosti providno i elastično, što omogućava nesmetan prolaz svetlosnih zraka do receptora u mrežnjači. Elastičnost sočiva je bitan preduslov za proces akomodacije. Starenjem, sočivo gubi svoju elastičnost (posle 40-45 godine ) – tada su za rad na blizinu ili čitanje neophodne naočari.

Katarakta može biti urođena (kongenitalna- na rođenju) ili stečena. Daleko su zastupljenije stečene katarakte. Dalja klasifikacija katarakte se može izvršiti na više načina, ali je najzastupljenija klasifikacija prema dobu pojavljivanja i morfologiji ( koji je deo sočiva zamućen).

Prema različitim studijama, kataraktu koja značajno utiče na vid ima više od 38% muškaraca i 46% žena preko 73 godine života. Ukoliko bi obuhvatili i ispitanike kod kojih ne postoji značajniji pad vida, taj procenat se penje na 91%.

Najzastupljenija je staračka, senilna katarakta. Još uvek se ne zna tačan uzrok nastanka staračke katarakte. Istražene su metaboličke promene koje se dešavaju sa starenjem u sočivu, ali ne i tačan mehanizam koji dovodi do promene u sočivu.

Katarakta može biti i traumatska ( posle povrede, kada može doći i do poremećaja položaja sočiva), radijaciona (jonizujuće zračenje- X zraci, UV-B zračenje), uzrokovana nekim lekovima ( prolongirana upotreba kortikosteroida), u sklopu metaboličkih bolesti ( diabetes mellitus, nasledni poremećaji metabolizma), itd.

Kakve smetnje u vidu imaju pacijenti sa kataraktom?

Smetnje u vidu zavisiće i od toga koji je deo sočiva zamućen; kako promene progrediraju i simptomi će se menjati.

Najčešći simptomi su zamagljenje vida, zablještavanje oko izvora svetlosti ( npr. farovi automobila koji dolazi u susret), gubitak kontrastne senzitivnosti ,slabije raspoznavanje boja (blede boje), pojava duplih slika, poboljšan vid na blizinu.

Terapija?

U stadijumu početne katarakte moguće je nadvladati simptome boljim naočarima, poboljšanjem osvetljenja.Ovo je moguće samo u početnim stadijumima katarakte, i ove mere ne dovode do zaustavljanja njenog daljeg napredovanja. Ne postoji sigurna medikamentozna (kapi, tablete, injekcije i sl.) terapija katarakte. Terapija katarakte je za sada isključivo hirurška!

Kada treba operisati kataraktu?

Razvojem hirurgije menjali su se i stavovi kada treba operisati kataraktu. Danas, kada su nam na raspolaganju savremene hirurške metode, smatra se da kataraktu treba operisati kada je vid toliko oslabljen da utiče bitno na kvalitet života pacijenta- bilo da mu onemogućava profesionalnu ili neku drugu aktivnost. Pre operacije katarakte, oftalmolog je dužan da izvrši detaljan preoperativni pregled pacijenta. To podrazumeva niz oftalmoloških ispitivanja, ispitivanje opšteg zdravlja pacijenta kao i uzimanje u obzir zanimanja i životnog doba pacijenta.

U našoj zemlji zastupljene su dve metode operacije katarakte- starija, ektrakapsularna ekstrakcija katarakte (ECCE) i novija metoda upotrebom ultrazvuka- fakoemulzifikacija ( popularni FAKO).

Operacije u našoj ustanovi se već više od jedne decenije,vrše isključivo u lokalnoj anesteziji ( retrobulbarni blok, parabulbarni blok, topikalna anestezija),metodom fakoemulzifikacije i to najčešće ambulantno.. Izbor anestezije zavisi od opšteg stanja pacijenta i naravno komplikovanosti samog zahvata.

Fakoemulzifikacija je danas najsavremenija, suverena metoda operacije katarakte. Rez je minimalan, nije potrebno ušivanje rane, nema promene zakrivljenosti rožnjače i pojave postoperativnog astigmatizma,a sam postoperativni oporavak je kratak.

Tokom operacije vrši se uklanjanje prirodnog, zamućenog sočiva i vrši ugradnja različtih veštačkih sočiva(monofokalna,difraktivna,multifokalna itd.)

Operacija prosečno traje od 15-25 min u slučaju nekomplikovane katarkte. Pacijent posle izvršene operacije može da ide kući.

Komplikacije

Komplikacije su retke, ali su moguće tokom i posle operacije. Neke od najčešćih i najtežih komplikacija su dislokacija delova ili celog prirodnog sočiva, dislokacija veštačkog sočiva, naglo nastalo krvarenje, postoperativna infekcija oka- endoftalmitis, ablacija mrežnjače itd.

U kasne komplikacije spada i zamućenje zadnje kapsule sočiva posle operacije (od 6 meseci do više godina posle), te je neophodno uraditi dodatnu lasersku intervenciju.

Postoperativni tok

Prvih nekoliko sati posle operacije može se javiti bol u operisanom oku, što se smatra normalnom reakcijom.

Par dana posle operacije oko je blago crveno, može se javiti osećaj svraba, peckanja. Vid može biti u početku lagano zamućen. Potrebno je striktno se držati uputstva lekara i redovno koristiti prepisanu terapiju, izbegavati trljanje oka, umivanje oka, podizanje teških predmeta prvih nekoliko dana posle operacije. Mogu se javiti prolazne duple slike, promena boja, crvenkasta ili plavkasta prebojenost predmeta itd. Sve ove tegobe iščezavaju za par dana ili nedelja.

Fakoemulzifikacija (Phaco)

Fakoemulzifikacija sa svojim varijacijama je savremena, suverena metoda operacije katarakte.

Rez je minimalan, nije potrebno ušivanje rane, nema promene zakrivljenosti rožnjače i pojave astigmatizma, postoperativni oporavak je kratak.

Tokom operacije upotrebom ultrazvuka vrši se uklanjanje prirodnog, zamućenog sočiva i vrši ugradnja veštačkog sočiva. Veštačka sočiva mogu biti napravljena od različitog materijala.

Operacija prosečno traje od 15-25 min u slučaju nekomplikovane katarkte. Pacijent posle izvršene operacije može da ide kući.

U 2007. godini, 99% svih izvršenih operacija katarakte na Očnoj klinici VMA bilo je metodom fakoemulzifikacije.

Operacije glaukoma

Glaukom je oboljenje oka koje se karakteriše povišenjem očnog pritiska, oštećenjem (ekskavacijom) glave vidnog živca i specifičnim ispadima u vidnom polju. Oštećenja koja izaziva glaukomni proces su nepovratna jer se radi o propadanju vlakana vidnog živca. Glaukom spada u vodeće uzroke slepila. Oko 10% svih slepih osoba u svetu izgubilo je vid zbog glaukoma.

Prema nastanku glaukom može biti: primarni, sekundarni i urođeni. Kod primarnog glaukoma povećanje očnog pritiska nastaje kao primarni poremećaj zbog otežanog oticanja očne vodice kroz drenažni sistem komornog ugla. Poremećaj u oticanju očne vodice kroz drenažni sistem komornog ugla može nastati zbog bloka ugla korenim delom dužice - angularni glaukom ili povećanog otpora u samom zidu komornog ugla - simpleks glaukom. Kod sekundarnog glaukoma povećanje očnog pritiska nastaje u toku ili kao posledica nekog drugog očnog oboljenja. Urođeni glaukom se javlja u prvim mesecima života, a povećanje očnog pritiska izazvano je poremećajem u formiranju komornog ugla tokom intrauterinog razvitka.

Dijagnostika glaukoma obuhvata sledeće procedure: merenje očnog pritiska (tonometrija), sagledavanje komornog ugla (gonioskopija), sagledavanje glave vidnog živca (oftalmoskopija, HRT), ispitivanje vidnog polja (perimetrija po Goldmannu i kompjuterizovana perimetrija).

Terapija glaukoma može biti medikamentozna i hirurška. Od lekova u terapiji glaukoma koriste se: beta-blokatori, alfa-2 agonisti, analozi prostaglandina, miotici, lokalni inhibitori karboanhidraze, sistemski inhibitori karboanhidraze, hiperosmotski lekovi. Od hirurških procedura u lečenju glaukoma koriste se laserska terapija (argon laser trabekuloplastika - ALTP, iridotomija Nd YAG laserom i selektivna laser trabekuloplastika - SLT), kao i različite hirurške procedure (trabekulektomija, ciklokrioanemizacija, veštački drenažni šantovi).

Operacije strabizma

Strabizam je devijacija očnih osovina koja se manifestuje kao funkcionalno-estetska anomalija.Poremećaj u saradnji dva oka manifestuje se lošim binokularnim vidom, niskim stepenom stereo-vida i slabovidošću jednog ili oba oka.Osnovni uslov za dobar binokularni vid su potpune i jednake oštrine vida,mogučnost spajanja slike desnog i levog oka fuzijom u jednu, zajedničku sliku formiranu u optičkom centru mozga.

Roditelji , uglavnom, prvi primete nepravilni položaj, skretanje ili titranje očiju kod deteta u prvim mesecima života.Prvi sistematski oftalmološki pregled treba obaviti kod dece u prvoj godini života.Tretman lečenja strabizma nije vezan za starosno doba pacijenta i kod dece ga treba započeti odmah, da bi rezultati bili dobri.Kod odraslih pacijenata manifestacija skrivenih formi strabizama i nemogućnost zadržavanja jedinstvene slike fuzijom, rezultuje duplim slika,koje su iscpljujući simptom.

Lečenje strabizma sastoji se iz pleoptičko-ortoptičkog tretmana i hirurške intervencije.

Hirurško lečenje strabizma ima za cilj ispravljanje ugla razrokosti,a rezultati su vidljivi. Na Klinici za očne bolesti VMA rešavaju se sledeći oblici strabizma:

1. Urodjeni prateći strabizam- do 2.godine života devijacija očnih osovina uz očuvan motalitet očiju u svim pravcima
2. Stečeni prateći strabizam- od 2.do 8.godine života devijacija očnih osovina udružena sa refrakcionom anomalijom
3. Urodjeni paralitički strabizam- urodjena malformacija grupe očnih mišića praćena ograničenim motalitet očiju u pojedinim pravcima pogleda
4. Stečeni paralitički strabizam- ograničena funkcija grupe očnih mišića sekundarno nastala usled traume, oboljenja štitne žlezde, povišenog krvnog pritiska, šećerne bolesti,neuroloških oboljenja ili oboljenja samih mišića
5. Sekundarni strabizam – posledica ranijih operacija strabizma sa hiperkorekcijom ugla razrokosti.
6. Strabizam slabovidog oka – estetska svrha pozicioniranjaslabovidog oka
7. Strabizam sa refraktivnom anomalijom- rešavanje binokularnog vida preko 21 god.kao uslov za uspešnu refraktivnu hirurgiju

Sve operacije strabizama kod dece i odraslih rade se u opštoj anesteziji,uz predhodni pregled i mišljenje pedijatra i anesteziologa

Kombinovane operacije ( katarakta – glaukom, katarakta – ablacija)

Zbrinjavanje povreda oka

Operacije kapaka i suznih puteva

Skidanje dioptrije laserom (Ehcimer laser)

MONOVIZIJA

Kod osoba oko 45 god. vrši se korigovanje jednog oka za blizinu, a drugog za daljinu, što odlaže proces nošenja naočara.

Uslovi za operaciju:

• starost pacijenta preko 21 god
• stabilna refrakcija u poslednjih 12 meseci
• providnost optičkih medija

Kontraindikacije

• Nestabilna refrakcija
• Keratokonus
• Iregularni astigmatizam
• Tanka rožnjača
• Aktivna očna bolest

Preoperativna procena pacijenta se vrši na Oculuser – PENTACAM i ALLEGRO Analyser aparatima, što omogućava detaljnu analizu prednje i zadnje površine rožnjače kao i dubinu prednje komore.

Konjunktivitis

Najjednostavnija definicija konjunktivitisa bi bila da je to zapaljenje vežnjače (konjunktive) uzrokovano različitim etiološkim uzročnicima (najčešće virusi i bakterije).

SIMPTOMI

Najčešći simptomi su suzenje oka, fotofobija ( pacijentu smeta svetlo), pečenje, iritacija, osećaj stranog tela, bol ( ukoliko proces zahvati i rožnjaču), svrab.

Karakteristični znak konjunktivitisa je i sekret, koji u zavisnosti od uzročnika može biti vodnjikav, sluzav (mukoidni), gnojni (purulentni) i muko- purulentni. Takođe, javlja se i konjunktivalna hiperemija kao i folikularna ili papilarna hiperplazija. U nekim slučajevima može se javiti i otok limfnih čvorova iza uha i ispod donje vilice.

POSTAVLjANjE DIJAGNOZE

U većini slučajeva dijagnozu je moguće postaviti na osnovu kliničke slike i oftalmološkog pregleda. Dodatne metode ispitivanja obuhvataju uzimanje brisa i zasejavanje kulture, citološka ispitivanja, uzimanje konjunktivalnih i kornealnih uzoraka, impresiona citologija, inokulacija, lančana reakcija polimeraze (PCR, DNK analiza). U našim uslovima, najčešće se uzima bris vežnjače. Ostale metode su rezervisane za slučajeve kada se dijagnoza ne može postaviti prethodno pomenutim načinima ili u istraživačke svrhe.

BAKTERIJSKI KONjUNKTIVITISI

Najčešći uzročnici su Staphulococcus epidermidis ili aureus, Staphulococcus pneumoniae, Haemophilius species. U početku je obično zahvaćeno jedno oko, da bi za dan ili dva proces zahvatio i drugo.

Prisutno je crvenilo oka, pečenje, grebuckanje, sekret, blagi otok kapaka. Kapci su karakteristično slepljeni i teško se otvaraju prilikom buđenja usled nakupljanja sekreta.

U većini sučajeva, čak i bez lečenja, proces se spontano povuče za 2 nedelje. U lokalnoj terapiji se daju antibiotici u obliku kapi ( najčešće gentamicin, tobramicin, sulfacetamid, ciprofloxacin) kao i antibiotske masti ( tokom noći).

Posebnu pažnju treba obratiti na gonokokni konjunktivitis, koji se najčešće javlja kod novorođenčeta i mlađih seksualno aktivnih pojedinaca. Novorođenče se inficira najčešće prilikom porođaja, te se kao preventiva u porodilištima vrši ukapavanje specifičnih rastvora u oči novorođenčetu neposredno po porođaju.

Proces se karakteriše otokom i osetljivošću kapaka, obilnom sekrecijom koja može biti i žućkasta/ zelenkasta, intezivna hiperemija vežnjače, formiranje pseudomembrana vežnjače, izražen otok limfnih čvorova. Ukoliko se na vreme ne tretira, proces vrlo brzo zahvata i rožnjaču, gde može dovesti do pojave ulkusa pa i perforacije rožnjače.

Lečenja često zahteva i hospitalizaciju, te pored primene lokalne antibiotske terapije, i upotrebu sistemskih antibiotika.

VIRUSNI KONJUNKTIVITISI

Virusni konjunktivitisi su vrlo česti i rasprostranjeni. Najčešći uzročnici su adenovirusi, među kojima se izdvajaju sojevi i 7 kao prouzrokovači faringokonjunktivalne groznice ( pored konjunktivitisa zahvaćeni su i gornji disajni putevi), i sojevi 8 i 19, koji uzrokoju epidemijski keratkokonjunktivitis.

Simptomi variraju od fotofobije, crvenila, vodnjikavog sekreta, iritacije jednog ili oba oka, do značajnije izraženih simptoma u slučaju zahvaćenosti i rožnjače.

Terapija je uglavnom simptomatska; za najviše dve nedelje svi simptomi se povlače. Antivirusni lekovi su neefikasni, a lokalna upotreba kortikosteroidnih lekova je rezervisana samo za teške slučajeve.

Poseban oblik konjunktivitisa je tzv. Gigantopapilarni konjunktivitis, ili sindrom imflamacije gornjeg kapka kao posledica nošenja kontaktnih sočiva. Javlja se 10 puta češće kod nosioca mekih kontaktnih sočiva u odnosu na osobe koje nose tvrda kontaktna sočiva. Prosečno vreme koje protekne od početka nošenja sočiva do pojave prvih simptoma je 8 meseci. Javlja se u 1-5% slučajeva kod osoba koje nose meka kontakntna sočiva.

Prvo se javlja blag svrab posle uklanjanja kontaktnog sočiva, pojačana sekrecija koja je vidljiva i na kontaktnom sočivu po njegovom skidanju. Kasnije se javlja i osećaj netolerancije sočiva, zamagljenje vida.

Promene zahvataju konjunktivu gornjeg kapka, a kao glavni uzrok navodi se ponavljana mehanička trauma usled nošenja kontaktnih sočiva uz nakupljanje različitih antigena iz okoline na samoj površini sočiva.

Terapija podrazumeva prestanak nošenja sočiva dok se ne povuku znaci upale. Kratkotrajna lokalna upotreba kortikosteroida je opravdana u težim slučajevima. Adekvatno čišćenje kontaktnih sočiva je takođe bitno.

ALERGIJSKI KONJUNKTIVITISI

Alergijiski konjunktivitis se može ispoljiti kao alergijski rinokonjuntkivitis, vernalni keratokonjuntkivitis ili kao atopijski keratokonjunktivitis.

Najčešći je alergijski rinokonjuntkivitis, koji se javlja kao sezonski ili celogodišnji oblik. U pitanju je preosetljivost na antigene iz okoline. Simptomi su svrab, crvenilo, suzenje oka, udruženo sa kijanjem i sekrecijom iz nosa. Terapija podrazumeva lokalnu upotrebu kortikosteroida, stabilizatora mastocita, NSAIL, vazokonstriktora, kao i oralnu upotrebu antihistaminika.

Refrakcione anomalije

Refrakcione anomalije (ametropije) su: hipermetropija, miopija i astigmatizam.

Hipermetropija (dalekovidost) je refrakciona anomalija kod koje se paralelni svetlosni zraci koji dolaze iz daljine fokusiraju iza mrežnjače bez učešća akomodacije. Razlog najčešće leži u malom oku (prednje-zadnji dijametar manji od 24mm), dok je znatno ređi uzrok smanjena prelomna moć rožnjače.

Miopija (kratkovidost) je refrakciona anomalija kod koje paralelni svetlosni zraci koji dolaze iz daljine posle prelamanja kroz rožnjaču i sočivo stvaraju fokus pre mrežnjače u staklastom telu i dospevši iza fokusa u stanje divergence stvaraju na mrežnjači rasipne krugove. Najčešći uzrok miopije je veće oko (prednje-zadnji dijametar veći od 24 mm), a ređi uzroci su prejak prelomni sistem rožnjača-sočivo (npr. keratokonus). Prema jačini dioptrijske greške kratkovidost se deli na malu (do - 3D), srednju (do - 6D) i veliku ( - 7D i više). Značajnija je podela miopije na benignu i malignu. Benigna miopija nije bolest već refrakciona greška. Ona počinje u pubertetu i dostiže vrednosti od najviše - 6D ili - 7D. Na očnom dnu nema patoloških promena. Maligna miopija je patološko stanje oka. Nastaje u ranom detinjstvu, često je nasledno uslovljena, progresivno se razvija tokom života i dostiže vrednosti od - 20D, pa i više D. Na očnom dnu se razvijaju karakteristične promene. Najozbiljnija moguća komplikacija je odlubljenje (ablacija) mrežnjače.

Astigmatizam je refrakciona anomalija koja je vezana za promenu zakrivljenosti rožnjače. Umesto da prelama podjednako u svim meridijanima, što je normalno, kod astigmatizma rožnjača prelama u jednom meridijanu najjače, a u drugom, koji je prema njemu pod pravim uglom, najslabije. Meridijani između dva glavna pokazuju međuvrednosti. Osobe koje imaju astigmatizam vide nejasno i na daljinu i na blizinu.

Dijagnostika refrakcionih anomalija podrazumeva primenu sledećih dijagnostičkih metoda: pregled zakrivljenosti rožnjače (keratometrija - po Žavalu i automatska), ukupno određivanje refrakcije (skijaskopija, automatska refraktometrija).

Refrakcione anomalije se mogu korigovati nošenjem odgovarajućih sočiva (sabirnih, rasipnih cilindričnih ili sferocilindričnih) u vidu naočara ili kontaktnih sočiva. Međutim, refrakcione anomalije se trajno mogu rešiti samo refraktivnom hirurgijom. Refraktivna hirurgija podrazumeva zahvate na prelomnom aparatu oka, tj. rožnjači i sočivu. Sočivo se nalazi u unutrašnjosti oka, pa je teže pristupačno, zbog čega je za refraktivnu hirurgiju najpogodnija rožnjača. Metode refraktivne hirurgije koje se izvode na rožnjači podrazumevaju korišćenje EHCIMER lasera i one su: LASIK, PRK i Epi - LASIK.

Laserska foto- koagulacija očnog dna- LFC

Upotrebom savremenog lasera omogućene su i druge intervencije u terapiji glaukoma ( selektivna laser trabekuloplastika, YAG laser iridotomija), ili u terapiji sekundarne katarakte.

Selektivna laser trabekuloplastika- SLT

Selektivna laser trabekuloplastika je savremena metoda lečenja glaukoma, razvijena kao alternativa ALT metodu lečenja glaukoma.

Koristi se za:

• Lečenje glaukoma otvorenog ugla laserom bez toplotnog efekta
• Koriste se kratki pulsevi niske energije (Q switched frequency doubled - 532 nm ND: YAG laser)
• Selektivno pogođene samo pigmentne ćelije u trabekulumu bez kolateralnih koagulacionih oštećenja okolnih struktura ( intracelularno pogodjene hromofore)

Tretman može biti ponovljen bez uzrokovanja oštećenja ili daljih komplikacija.

Veličina spota kod ALT-a je 50 μm, a kod SLT-a oko 400 μm.

Upotrebom SLT-a na VMA, došlo se do sledećih zaključaka:

• SLT je bezbedna alternativa ALT,sa malim ili nikakvim koagulacionim oštećenjima trabekuluma (nema sinehija niti strukturalnih promena)
• Manji neželjeni efekti (inflamacija, skokovi IOP)
• Ne kompromituje buduće operativne zahvate
• Može biti urađena kada postoje postoperativne sinehije
• Može se uraditi više puta i na istom mestu
• Ponovljeni tretmani ponovo dovode i do pada IOP-a
• SLT čuva trabekulum i daje mogućnost dodatne medikamentne, laser ili hirurške terapije

Klinika za očne bolesti VMA u svom sastavu ima Odeljenje za prednji segment oka, Odeljenje za zadnji segment oka i Odeljenje za lasersku hirurgiju oka. Takođe, u okviru DPC-a nalaze se Očna funkcijska dijagnostika i Kabinet za očne bolesti.

Operativni program se izvodi u četiri moderno opremljene hirurške sale. Veliki broj operacija izvodi se kao ambulantne, gde se pacijent po izvršenoj operaciji otpušta kući.

U 2006. Godini, na Klinici je lečeno 2747 pacijenata i izvršeno 2373 operacija, od čega preko 400 operacija na zadnjem segmentu oka. Takođe, izvršeno je i više od 1300 operacija u okviru Centra za dnevnu hirurgiju VMA ( ambulantne operacije).

Prosečno vreme trajanja lečenja je bilo 4.03 dana, a prosečna iskorišćenost posteljne mreže više od 64%.

U isto vreme, na Očnoj funkcijskoj dijagnostici i Kabinetu za očne bolesti izvršeno je 22 889 pregleda.

Davne 1899. Godine, poručnik dr Đorđe Nešić osniva prvu očnu ambulantu u Beogradu i Kraljevini Srbiji Par godina kasnije, tačnije 1903. godine, tada sanitetski poručnik, dr Žarko Trpković osniva Očno odeljenje Vojne bolnice u Beogradu.

Očno odeljenje Vojne bolnice je 1956. godine, ukazom tadašnjeg Sekretara za odbranu, preraslo u Očnu Kliniku.

Od svog osnivanja pa sve do danas, Očna klinika VMA je bila i ostala lider u oblasti oftalmologije na našim prostorima, počevši od stručnosti osoblja, organizacije rada, zbrinjavanja pacijenata, hirurgije, opreme, uvođenja novih metoda lečenja.

Puk. Prof. Dr Miodrag Savićević je 1975. godine izvršio prvi implantaciju intraokularnog sočiva na prostorima bivše SFRJ, a 1979. godine na Očnoj klinici VMA izvršena je i prva operacija zadnje vitrektomije, takođe kao prva operacija tog tipa na ovim prostorima. Prva operacija katarakte metodom ultrazvuka izvršena je takođe na VMA, 1991. godine.

Od 2005. godine, na čelu Klinike se nalazi puk. Prof. Dr Mirorslav Vukosavljević koji odmah po dolasku započinje restruktuiranje Klinike u skladu sa evropskim i svetskim normama, kao i uvođenje novih, naročito operativnih metoda lečenja i prezentaciju istih kako u zemlji tako i u inostranstvu.

2006. godine, Klinika je proslavila 50 godina od osnivanja, kada je organizovan prigodan skup za preko 300 oftalmologa iz zemlje i inostranstva, sa eminentnim predavačima i hirurgijom uživo. Tom prilikom je prvi put u našoj zemlji prikazana operacija transkonjunktivalne bešavne vitrektomije (TSV 25G), tzv. ’komarac tehnika’ zadnje vitrektomije, kao i rezultati upotrebe novog lasera u terapiji glaukoma – selektivna lasertrabekuloplastika, SLT.

Krajem 2007. godine, na Odeljenju za lasersku hirugiju oka započete su operacije skidanja dioptrije, čime je Očna klinika VMA postala prva državna klinika u ovom delu Evrope koja izvodi te vrste operacija.