zastava
Насловна » Специјалности » Институти » Институт за медицинску биохемију

Институт за медицинску биохемију

 

Институт за медицинску биохемију чине два одељења у оквиру којих има четири одсека:

  • Пријем, тријажа и ургентне анализе
  • Одсек за општу биохемију (лаб. за ензиме, основну биохемију и метаболите)
  • Одсек за протеинску дијагностику (лаб. за имунохемију, хормоне и специфичне протеине)
  • Одсек за хематолошку дијагностику (лаб. за крвне слике и хемостазу). У Институту се одређује око 300 различитих биохемијских параметара. Годишње се у ИМБ уради више од 2.000.000 анализа.


КОНТАКТ:

Институт за медицинску биохемију ВМА, Црнотравска 17, 11000 Београд

 

 

Настанак Института за медицинску биохемију

Почетак медицинске биохемије у Србији може се везати за 1880. годину када је у Београду основано хемијско одељење где су се изводиле биохемијске анализе. Од 1930. године почиње са радом биохемијска лабораторија у саставу Војнохигијенског завода у тадашњој Главној војној болници која је одиграла значајну улогу у развоју медицинске биохемије у Србији. Ову лабораторију је водио апотекар мр фарм. Милош Јанчић. После Другог светског рата, априла 1946. године у Главној болници југословенске армије, основана је Централна Клиничко-хемијска лабораторија (ЦКХЛ) која се од 1953. па до 1981. године налазила у згради Интерне клинике ВМА у Пастеровој улици у Београду. За првог начелника је постављен капетан 1. класе мр фарм. Љубомир Пураћ који почетком седамдесетих година постаје пуковник и стиче звање професора медицинске биохемије. Под његовим руководством се од 1955. године едукују први кадрови, специјалисти медицинске биохемије, као војни стипендисти.

У наредном периоду, руководиоци ЦКХЛ до 1998. године су заредом били спец. мед. биохемије: пуковник мр фарм. Божидар Савић, пуковник мр фарм. Вера Мештеровић, пуковник мр фарм. Грујо Грујевски и пуковник мр фарм. Петар Тодоровић.

Дугогодишњим радом, улагањем у биохемијску струку и науку, добрим избором и едукацијом кадра ЦКХЛ стиче висок ниво стручног рада и постаје стручна и наставна база за специјализацију из медицинске биохемије. Даљом надградњом у смислу научноистраживачке и наставне делатности ЦКХЛ прераста 1999. године у Институт за медицинску биохемију (ИМБ) чији је начелник пуковник мр фарм. Радмила Николајевић, спец. мед. биохемије а од 2003. године начелник ИМБ је потпуковник мр Јанко Пејовић, спец. мед. биохем.

Услуге

На Институту за медицинску биохемију континуирано се прате новине из медицинске биохемије и уводи одређивање нових биохемијских конституената у биолошким течностима, који су неопходни за даљи развој дијагностичке и прогностичке оцене обољења, као и праћење тока болести. Паралелно са овим, осавремењује се постојећа методологија, у циљу побољшања прецизности и специфичности анализа као и брзине њиховог одређивања. Институт располаже са најсавременијом опремом и апаратима који омогућују примену сложених аналитичких поступака попут одређивања садржаја хормона у крви-техником хемилуминесценције; туморских маркера и реуматоидних фактора-имуноензимским поступцима; аполипопротеина (А, Б, Е), бројних других специфичних протеина и реактаната акутне фазе-имунонефелометријском методом. У имунохемијској лабораторији одређују се параметри хуморалне имуности (проензими система комплемента, изотипови имуноглобулина, имунски комплекси, Цистатин Ц), што је у великој мери допринело адекватној дијагностици различитих патолошких стања у оквиру примарних и секундарних имунодефицијенција. Овде су још у примени гел технике (РИД, имунолектрофореза, имунофиксација и изоелектрофокусирање), а у оквиру истраживачких испитивања-јоноизмењивачка, афинитивна хроматографија и гел филтрација.

У лабораторији за хемостазу, поред одређивања познатих фактора коагулације уведене су анализе природних антикоагуланаса (протеин C и С, антитромбин III, резистенција на активирани ПЦ, lupus antikoagulans) и чинилаца система фибринолизе (ПАИ-И, плазминоген, алфа II антиплазмин, Д-димер), на високо софистицираној опреми најновије генерације.

Научни и стручни рад ИМБ

У Институту се значајан акценат ставља на научноистраживачки рад. Одличну сарадњу Институт одржава са Институтом за медицинску биохемију Фармацеутског факултета у Београду и чини део наставно научне базе Универзитета у Београду за специјализације и субспецијализације дипломираних фармацеута из области медициске биохемије, као и за израду магистарских и докторских студија. У оквиру научно-наставне делатности, биохемичари ИМБ су укључени у програм НИР-а и школовања у ВМА као и у друге здравствено-медицинске институције у граду и републици.

Публицистичка делатност ИМБ се огледа у завидном броју радова који су објављени у домаћим и страним, стручним и научним часописима, а поред тога смо коаутори у четири књиге групе еминентних стручњака ВМА (М. Поповић: Терапија реуматичних обољења, М. Поповић: Подсетник-водич из реуматологије, Ђ. Карадаглић: Дерматологиа, Ђ Максић: Перитонеумска дијализа), из области реуматологије, дерматовенерологије и нефрологије.

Стручна и научна активност биохемичара ИМБ се одвија у оквиру редовних састанака Друштва медицинских биохемичара Србије, Друштва имунолога Србије и Српског лекарског друштва (Секција за трансплантацију), али и кроз запажена усмена излагања на конгресима и симпозијумима у земљи и иностранству.

Опредељеност за примену савремених токова лабораторијске дијагностике нас обавезује, не само на увођење осетљивијих и специфичнијих дијагностичких и прогностичких показатеља клиничко-патолошких стања, већ и усмерава ка неким фундаменталним истраживањима у биохемији на субцелуларном нивоу, у којем све већу примену имају процедуре из области молекуларне биологије, имунохематологије, имуногенетике и др. У контексту овога, већ сада смо припремљени за тимску сарадњу 24 часа праћења ефекта терапије трансплатираних органа бубрег, коштана срж, јетра, итд.

Стручни тим

Реализацију овог одговорног и мултидисциплинарног посла обавља изузетно стручан, широко профилисан тим специјалиста и субспецијалиста високог кадра, уз стручан и марљив средњи и виши лабораторијски кадар, који поред огромног залагања у свакодневној редовној делатности активно учествују у раду својих удружења на стручним скуповима. Институт чине 53 особе, од тога 11 високо стручних лица, доктора и магистара наука, специјалиста медицинске биохемије, фармацеута, биолога и физикохемичара.

Стручност и квалитет рада свакако потврђује и решење Савезног министарства за рад, здравство и социјалну политику у Службеном листу СРЈ бр. 35 од 02.08.1996. год. да је ВМА референтна установа.

 

Стручни тим:

КОНТАКТ:

Институт за медицинску биохемију ВМА, Црнотравска 17, 11000 Београд