Сезона грипа је на прагу
пуковник, проф. др Радован Чеканац


Грип је најзаразније обољење од свих заразних болести, које је готово сваки човек преболео бар једном у животу. Епидемија грипа углавном почиње крајем године, а завршава у априлу. Иако грип сваке године у свету однесе неколико стотина хиљада живота, многи ово обољење не схватају озбиљно. Разлог је што се код већине манифестује са симптомима који су често слични симптомима обичне прехладе, па самим тим занемари чињеница да он може имати врло озбиљне, за живот опасне последице. Сваке године лекари путем медија упозоравају на опасност од грипа и указују на  потребу и важност вакцинисања, али је још много оних који сумњају у њену ефикасност.

Позната су три главна типа вируса грипа који се разликују се према антигеној структури површинских антигена и према епидемијском потенцијалу. Тип А узрочник је свих досадашњих пандемија и озбиљних епидемија, тип Б узрокује блажи облик, а тип Ц најблажи облик болести. Грип се преноси удисањем честица вируса које се шире ваздухом, кад инфицирана особа у близини кија или кашље, додиром са зараженом или оболелом особом, али и додиривањем заражених предмета.Повишена телесна температура, главобоља, бол у мишићима и зглобовима, умор и малаксалост и кашаљ уобичајени су симптоми, али се могу јавити и пролив и повраћање. За разлику од прехладе, код грипа је карактеристичан изненадан почетак врло изражених симптома, трајање од најмање недељу дана и осећај исцрпљености чак и након оздрављења.

Код највећег броја оболелих након 3 до 5 дана наступа побољшање општег стања. Компликације су ретке, али могу бити опасне и смртоносне за особе старије животне доби, срчане болеснике, оне које болују од респираторне инсуфицијенције, али и све остале хроничне болеснике.

Лечење обухвата одмарање, уз доста узимања топлих напитака и хране. Погрешно је за лечење грипа употребљавати антибиотике, јер ти су лекови против вируса немоћни. Антипиретик попут аспирина ће снизити телесну температуру, а топли напици помоћи ће рехидратацији организма.. Треба знати да постоје лекови против вируса грипа. То нису класични антибиотици, већ »антивиротици« који могу значајно да умање тежину и скрате ток болести, али и смање вероватноћу настанка компликација. Терапија је ефикасна, ако се започне на време.
Како се заштитити од грипа?
Да бисте се заштитили од грипа или ублажили интензитет болести и скратили време опоравка, треба се вакцинисати једном годишње, и то у октобру или новембру, пре појаве вируса. Вакцина садржи мртве вирусе грипа, оне за које се према праћењу кретања грипа и промена вируса очекује да ће бити узрочници у предстојећој сезони. Сваке године Светска здравствена организација даје препоруку о саставу вакцине и увек су присутна два подтипа вируса А- Х3Н2 и Х1Н1 и један сој Б вируса.

Вакцинисање се у првом реду препоручује следећим особама:
  • старијима од 65 година
  • хроничним болесницима
  • особама које раде у здравственим установама
  • свима који се желе заштитити од грипа.
Ефикасност вакцине зависи од животне доби сваке особе, имунокомпетентности и подударности сојева који су заступљени у вакцини и оних који тренутно циркулишу. Ефикасност вакцине код деце до 16 година је 60-90 %, у одраслих 70-90 %, а у старијим популацијама 50-60 %.

Вакцина против грипа је сигурна за примену, али се могу јавити локалне реакције у виду црвенила, отока и бола, а ретко системске као што је повишена телесна температура, грозница, главобоља и бол у мишићима и зглобовима. Такве реакције обично кратко трају и након дан-два спонтано нестану.
 

 

Printer frendly

 

Quicksearch

A+ A-
Health Advices

Links

Follow Us