Одељење за примену радиоактивних изотопа у медицини Клинике за унутрашње болести Војномедицинске академије (ВМА) формирано је 1959. године. Одељење које је од оснивања водио пуковник др Милован Антић средином 1983. године прераста у Институт за нуклеарну медицину ВМА.
Више година пре званичног почетка рада Одељења за примену радиоактивних изотопа на ВМА вршене су интензивне припреме. Активно учешће у раду групе научника оформљене при Институту за медицинска истраживања Српске академије наука и уметности, као и едукација у Институту за нуклеарне науке Винча и Институту Gustave-Roussy у Паризу пуковника др Милована Антића, јасно су дефинисали смернице будућег рада у нуклеарној медицини на ВМА. О ентузијазму и визионарском делу др Милована Антића, чије име данас носи престижна награда у нуклеарној медицини, најбоље говори податак да је први пут у нашој земљи терапија радионуклидима (радиоактивни фосфор у лечењу хроничне леукемије) примењена 1956. године на ВМА.
Увођењем нових морфолошких и функцијских метода, као и радиоимунолошких анализа у рутински рад, број прегледаних болесника и урађених метода непрекидно је растао. Тако је за првих десет година постојања, од око 1.500 болесника у години када је основан, овај број петоструко увећан. Следећа фаза развоја почиње 1969. године осамостаљивањем Одељења, формирањем тима лекара, физичара, биолога и техничара и набавком прве гама камере, а број прегледаних болесника достиже 15.000.
Од 1980. године преласком у нове просторије ВМА и формирањем Института за нуклеарну медицину као самосталне јединице Групе института за дијагностику и терапију ВМА, осавремењивањем опреме и увођењем рачунарског система, Институт поприма карактеристике које и данас има: високоспецијализован стручни тим, широк дијапазон дијагностичких и терапијских нуклеарно-медицинских метода у рутинском раду, наставну, научноистраживачку и публицистичку делатност.
У периоду који је уследио монтирана је једна двоглава гама камера, а све преостале камере интегрисане су у јединствен рачунарски систем са могућношћу архивирања свих дијагностичких и лабораторијских налаза остварених у Институту.
Данас је Институт за нуклеарну медицину ВМА други по величини у земљи, опремљен са пет гама камера, радиоимунолошком лабораторијом и 20 запослених. У стандарном опсегу изводи се преко 150 нуклеарно-медицинских дијагностичких и терапијских метода и анализа код просечно 25.000 болесника годишње. Ентузијазам и принципи на којима је Институт основан улажу се у едукацију кадрова, модернизацију опреме и увођење нових метода - све што је дуги низ година омогућавало да се по резултатима сврста у референтне нуклеарно-медицинске центре у свету.
