О згради ВМА
Смештена на Бањичком вису, зграда ВМА представља један од архитектонских симбола Београда. Грађена је према идејном пројекту пуковника дипломираног инжењера архитектуре Јосипа Осојника и дипломираног инжењера архитектуре Слободана Николића, који су за своје дело, након конкурса расписаног 1973. године, добили награду "22. децембар". Објекат је градила грађевинска радна организација "Ратко Митровић" по тзв. систему инжењеринга, уз ангажовање 48 радних организација из целе тадашње Југославије. Зграда ВМА је усељена и почела са радом 01.01.1982. године.
Комплекс ВМА простире се на површини од 21 хектара, а сама зграда на 180.000 квадратних метара. Подељена је у више од 60 техничко-технолошких целина, са око 6.000 просторија.
Зграда је изузетно динамичног облика, али веома сведене форме, иновативне за београдску архитектуру седамдесетих година прошлог века. Главни смештајни део је подељен на два дела (у основи има облик пола крста који је на угловима заобљен) и издигнут је на стубове. Као такав оставља утисак лебдеће, колосалне структуре која плени својом масивношћу. Фасадом доминирају хоризонтале у виду трака (јасан однос пуно - празно) које ублажавају висину објекта и њен габарит.
