Институт за нуклеарну медицину
 
Настанак и развој
Потпуковник др Милован Антић је оснивач Одељења за примену радиоизотопа у медицини Клинике за унутрашње болести ВМА које је формирано 1959. године. Одељење постаје самостално 1969. године и добија назив Одељење за радиоизотопе Клинике за унутрашње болести ВМА, а у оквиру њега се формира Лабораторија за радиомунологију на челу са потпуковником др Миодрагом Одавићем. После набавке прве гама камере 1977. године Одељење знатно развија и проширује свој рад и 1979. постаје Одељење за нуклеарну медицину. Крајем 1980. године пресељењем у нову зграду добија се нова опрема и знатно се побољшавају услови за рад. Одељење добија данашњи назив Институт за нуклеарну медицину ВМА 1983. године. Од 1959. до 1984. Институтом руководи пуковник проф. др Милован Антић, од 1984. до 1994. пуковник проф. др сц. мед. Миодраг Одавић, од 1994. до 2004. пуковник проф. др сц. мед. Стеван Марковић, од 2004. до 2019. године проф. др сц. мед. Борис Ајдиновић, а од јуна 2019. пуковник нс др сц. мед Драган Пуцар.

Задаци
1. Извођење нуклеарномедицинских дијагностичких и терапијских поступака
2. Научноистраживачки рад у дијагностици, праћењу тока и лечењу болести различитих органа као и испитивање и упознавање нормалних физиолошких процеса и дејства нуклеарне енергије на организам
3. Настава и обучавање лекара на специјализацији и медицинских техничара

Структура
1. Управа института
2. Одељење за морфолошку дијагностику
3. Одељење за функционалну дијагностику
4. Лабораторија за радиомунологију

Кадрови
Укупно 18/24 запослених, шест лекара (пет доктора наука, један магистар), фармацеут, инжењер електротехнике, пет виших радиолошких техничара, виши медицински техничар, два медицинска техничара, лабораторијски техничар и администратор.

Услуге
Дијагностичке in vivo (испитивање срца, плућа, јетре, бубрега, костију, ендокриних органа и др.) и in vitro методе (испитивање хормона и туморских маркера). Лечење болести штитасте жлезде (хипертиреоза), као и праве пилицитемије.

Ефикасност
Годишње се у Институту до скоро извршавало око 5000 прегледа ин виво и око 50000 прегледа ин витро. Тренутно је у току занављање опреме, те је број прегледа знатно смањен, али се ускоро очекује враћање ефикасности Института на уобичајен број пацијената.

Наставници и настава
Проф. др. сц. мед. Борис Ајдиновић
Проф. др сц. мед. Љиљана Јауковић
Асист. нс др сц.мед Драган Пуцар
Настава се врши студентима Медицинског факултета ВМА Универзитета одбране, специјализантима интерне медицине и хирургије ВМА, лекарима у Школи резервних официра санитетске службе, као и студентима Више медицинске школе.

Научноистраживачка делатност
Од свог настанка до данас припадници Инстутута су били аутори или коаутори у око 1000 стручних и научних радова објављиваних или саопштаваних у земљи и иностранству. Институт је организовао два домаћа конгреса нуклеарне медицине 1997. и 2001. године, а 1991. и међународни симпозијум „Примена моноклонских антитела у клиничкој пракси“. Институт има два научна сарадника.
 
Контакт
Централа ВМА: 011 266 11 22, 266 27 55
Начелник Института: пуковник нс др сц. мед. Драган Пуцар
Број кабинета начелника Клинике: 011 266 16 47
Администратор Клинике:  011 360 86 25

Верзија за штампу

 

Претрага

A+ A-
Лекарски савети

Важнији линкови

Пратите нас