Институт за нуклеарну медицину
Настанак и развој
Потпуковник др Милован Антић је оснивач Одељења за примену радиоизотопа у медицини Клинике за унутрашње болести ВМА које је формирано 1959. године. Одељење постаје самостално 1969. године и добија назив Одељење за радиоизотопе Клинике за унутрашње болести ВМА, а у оквиру њега се формира Лабораторија за радиомунологију на челу са потпуковником др Миодрагом Одавићем. После набавке прве гама камере 1977. године Одељење знатно развија и проширује свој рад и 1979. постаје Одељење за нуклеарну медицину. Крајем 1980. године пресељењем у нову зграду добија се нова опрема и знатно се побољшавају услови за рад. Одељење добија данашњи назив Институт за нуклеарну медицину ВМА 1983. године. Нови почетак Института за нуклеарну медицину означен је 2020. године пуштањем у рад две најсавременије томографске гама камере, од којих је једна хибридна са могућношћу извођења компјутеризоване томографије. Проширење Института у нове модерно опремљене просторије и савремена решења примењена на новој опреми омогућавају извођење свих релевантних конвенционалних нуклерномедицинских студија уз минимално излагање пацијената јонизујућем зрачењу и максималну прецизност у доношењу дијагностичких закључака. Од 1959. до 1984. Институтом руководи пуковник проф. др Милован Антић, од 1984. до 1994. пуковник проф. др сц. мед. Миодраг Одавић, од 1994. до 2004. пуковник проф. др сц. мед. Стеван Марковић, од 2004. до 2019. године проф. др сц. мед. Борис Ајдиновић, а од јуна 2019. пуковник нс др сц. мед Драган Пуцар.
Задаци
- Извођење нуклеарномедицинских дијагностичких и терапијских поступака
- Научноистраживачки рад у дијагностици, праћењу тока и лечењу болести различитих органа, као и испитивање и упознавање нормалних физиолошких процеса и дејства нуклеарне енергије на организам
- Настава и обучавање лекара на специјализацији и медицинских техничара
Структура
- Управа института
- Одељење за морфолошку дијагностику
- Одељење за функционалну дијагностику
- Лабораторија за радиомунологију
Кадрови
Укупно 18/26 запослених, шест лекара (четири доктора наука, један магистар наука), фармацеут, инжењер електротехнике, физикохемичар, шест виших радиолошких техничара, виши медицински техничар, медицински техничар и администратор.
Услуге
Услуге
Дијагностичке in vivo (испитивање срца, плућа, јетре, бубрега, костију, ендокриних органа и др. као и детекција сентинелног нодуса) и in vitro методе (испитивање хормона и туморских маркера). Лечење болести штитасте жлезде (хипертиреоза).
Ефикасност
Ефикасност
У Институту се годишње обави око 1200 процедура.
Наставници и настава
проф. др сц. мед. Љиљана Радосавчев
доц. др сц. мед. Сања Дугоњић
Настава се врши студентима Медицинског факултета ВМА Универзитета одбране на основним и докторским студијама, специјализантима интерне медицине и хирургије ВМА, лекарима у Школи резервних официра санитетске службе, као и студентима Више медицинске школе.
Научноистраживачка делатност
Научноистраживачка делатност
Од настанка до данас припадници Института били су аутори или коаутори око 1250 стручних и научних радова објављених или саопштених у земљи и иностранству.
Удружење нуклеарне медицине Србије организује годишњи састанак са учешћем свих релевантних нуклеарномедицинских центара у земљи и том приликом се додељује награда „Милован Антић“; која носи име у част оснивача Института.
Контакт
Централа ВМА: 011 266 11 22, 266 27 55
Начелник Института:
Број кабинета начелника Клинике: 011 266 16 47
Администратор Клинике: 011 360 86 25
