ЈЕВТИЋ: ТРАНСПЛАНТАЦИОНИ ПРОГРАМ У ПУНОМ ЗАМАХУ
10. 09. 2010
Београд, 10.септембар -Трансплантациони тимови ВМА до сада су учинили 13 трансплантација јетре, 335 трансплантација бубрега, око 600-700 трансплантација матичних ћелија и око 700 трансплантација костне сржи - рекао је начелник ВМА генерал-мајор проф.др Миодраг Јевтић сумирајући досадашње резултате у спровођењу трансплантационог програма у ВМА.
Он је истакао да је трансплантација јетре у ВМА први пут изведена 24.новембра 2005.године и да је до сада урађено укупно 12 кадаверичних и 1 трансплантација са живог даваоца. Јевтић је подсетио да трансплантација јетре спада у најкомпликованији хируршки захват и још једном честитао стручном тиму ВМА који је само у току ове године извео шест трансплантација јетре. Он је нагласио да на трансплантацију јетре и бубрега у Србији чека више од 600 људи. Према сазнањима генерала Јевтића, у Србији има око 40.000 донаторских картица, што свакако није довољно и стога акцију завештање органа треба омасовити, у чему ће Управа за биомедицину Министарства здравља имати пуну подршку ВМА, која је пионир ове активности у нашој земљи. - Циљ нам је да имамао најмање милион могућих донатора органа. – казао је Јевтић.
Прва трансплантација бубрега у ВМА учињена је 30.јануара 1996. године, и од тада до данас у ВМА је учињено њих 298, од тоога 19 кадаверичних, а остале са живог даваоца, укључујући и 21 трансплантацију преко крвно-групне неподударности. -Посебно истичемо да су стручњаци ВМА оспособили за спровођење трансплантације бубрега колеге из Клиничког центра Ниш, где су учинили 36 трансплантација, дајући још један допринос војно-цивилној сарадњи и доказујући да је ВМА болница свих грађана Србије. У току јуна месеца 2010.године под руководством стручњака ВМА у Клиничком центру Бања Лука учињена је и прва трансплантација бубрега у Републици Српској.
Генерал Јевтић говорио је и о трансплантацији матичних ћелија и нагласио да је у ВМА до сада учињено око 700 трансплантација матичних ћелија што има велики практични значај са аспекта лечења хемомалигнитета (акутне, лимфатичне, мијелоидне и гранулоцитне леукемије, лимфоми и малигни мијеломи), солитарних тумора нпр. дојке, тестиса и карцином плућа, као и код аутоимунских болести попут мултипле склерозе и у регенеративној медицини (коронарне и исхемијске болести, јетра, панкреас). Начелник ВМА нагласио је значајне резултате рада на том пољу и истакао да је њихова евалуација у току о чему ће ВМА ускоро информисати стручну, научну и најширу јавност. Он је подсетио и да је у ВМА до сада учињено и више од 700 аутологих и алогених трансплантација костне сржи.
Он је истакао да је трансплантација јетре у ВМА први пут изведена 24.новембра 2005.године и да је до сада урађено укупно 12 кадаверичних и 1 трансплантација са живог даваоца. Јевтић је подсетио да трансплантација јетре спада у најкомпликованији хируршки захват и још једном честитао стручном тиму ВМА који је само у току ове године извео шест трансплантација јетре. Он је нагласио да на трансплантацију јетре и бубрега у Србији чека више од 600 људи. Према сазнањима генерала Јевтића, у Србији има око 40.000 донаторских картица, што свакако није довољно и стога акцију завештање органа треба омасовити, у чему ће Управа за биомедицину Министарства здравља имати пуну подршку ВМА, која је пионир ове активности у нашој земљи. - Циљ нам је да имамао најмање милион могућих донатора органа. – казао је Јевтић.
Прва трансплантација бубрега у ВМА учињена је 30.јануара 1996. године, и од тада до данас у ВМА је учињено њих 298, од тоога 19 кадаверичних, а остале са живог даваоца, укључујући и 21 трансплантацију преко крвно-групне неподударности. -Посебно истичемо да су стручњаци ВМА оспособили за спровођење трансплантације бубрега колеге из Клиничког центра Ниш, где су учинили 36 трансплантација, дајући још један допринос војно-цивилној сарадњи и доказујући да је ВМА болница свих грађана Србије. У току јуна месеца 2010.године под руководством стручњака ВМА у Клиничком центру Бања Лука учињена је и прва трансплантација бубрега у Републици Српској.
Генерал Јевтић говорио је и о трансплантацији матичних ћелија и нагласио да је у ВМА до сада учињено око 700 трансплантација матичних ћелија што има велики практични значај са аспекта лечења хемомалигнитета (акутне, лимфатичне, мијелоидне и гранулоцитне леукемије, лимфоми и малигни мијеломи), солитарних тумора нпр. дојке, тестиса и карцином плућа, као и код аутоимунских болести попут мултипле склерозе и у регенеративној медицини (коронарне и исхемијске болести, јетра, панкреас). Начелник ВМА нагласио је значајне резултате рада на том пољу и истакао да је њихова евалуација у току о чему ће ВМА ускоро информисати стручну, научну и најширу јавност. Он је подсетио и да је у ВМА до сада учињено и више од 700 аутологих и алогених трансплантација костне сржи.
