Симпозијум о српском војном санитету у Првом светском рату, који су организовали Управа за војно здравство Министарства одбране и Академија медицинских наука Српског лекарског друштва одржан је на Војномедицинској академији. Тај стручни скуп отворио је бригадни генерал проф. др Маријан Новаковић, начелник Војномедицинске академије, а говорио је и проф. др Павле Миленковић, председник Академије медицинских наука СЛД.

Генерал Новаковић је рекао да у години када цео свет обележава сто година од почетка Првог светског рата, српски војни санитет прославља два значајна јубилеја - 175 година постојања и 170 година од оснивања прве српске војне болнице, претходнице ВМА.

Начелник ВМА је истакао да су припадници српског војног санитета у Првом светском рату "својим екстремним напором и пожртвовањем, у најтежим условима, уз оскудицу у кадровима, лековима и санитетском материјалу, били поуздан ослонац Војсци, помажући јој да уз мање жртава извојује неке од значајних победа". Кључ те значајне подршке, како је рекао, лежи у модерној организацији санитета, у ратној хирургији и ратној хируршкој доктрини, те високој етици санитетског особља, које никад није напуштало своје рањене и болесне, а на исти начин је лечило и српске војнике и заробљене непријатеље.

Уводно излагање на скупу имао је примаријус научни саветник др Александар Недок, а радове су излагали и генерали у пензији Милисав Секулић, доц. др Вељко Тодоровић и прим. др Бранислав Поповић, пуковници проф. др Драган Микић и доц. др Миле Игњатовић, потпуковник доц. др Радивоје Анђелковић, те проф. др Драган Ступар и пуковник у пензији Лука Николић.

Доктор Недок подсетио је да је српска војска мобилисала 409 лекара, од тога је 25 било хирурга, 203 медицинара, 190 апотекара и 60 ветеринара. На 1.200 војника био је један лекар, што је недопустиво мало, а на једног хирурга долазило је 300-800 рањеника, зависно од војних операција.

Србија је у Првом светском рату изгубила, према његовим подацима, 1.247.435 људи, што је 28 одсто становништва. Помажући народу и војсци страдало је 128 лекара, ветеринара и апотекара, а највећи проценат умро је од пегавог тифуса.

- Од свих санитетских поручника ниједан није преживео рат, а од капетана II класе, скоро сви су помрли. Значи, помрла је нада српског санитета - истакао је др Недок.

Те неописиве жртве и хуманост лекара и медицинског особља, не смеју да се забораве јер је, како је рекао др Недок, заборав најстрашнија реч у историји једног народа - народ без прошлости је народ без будућности.

На скупу је било речи о раду српског војног санитета током Првог светског рата. Представљени су организација и рад санитетске и ветеринарске службе српске војске, санитетско снабдевање и улога фармацеута, хируршко збрињавање, епидемије заразних болести. Такође, било је речи о санитетским губицима у Првом светском рату, о Бизерти и њеној улози у лечењу, освежењу и попуни јединица српске војске, о херојству представника страних санитетских мисија у српској војсци, те улози Црвеног крста у Првом светском рату.