Sezona gripa je na pragu
pukovnik prof. dr Radovan Čekanac

Grip je najzaraznije oboljenje od svih zaraznih bolesti koje je gotovo svaki čovek preboleo bar jednom u životu. Epidemija gripa uglavnom počinje krajem godine, a završava u aprilu. Iako grip svake godine u svetu odnese nekoliko stotina hiljada života mnogi ovo oboljenje ne shvataju ozbiljno. Razlog tome je što se kod većine grip manifestuje simptomima koji su često slični običnoj prehladi, pa se zanemari činjenica da grip može imati vrlo ozbiljne za život opasne posledice. Svake godine lekari putem medija upozoravaju na opasnost od gripa i ukazuju na potrebu i važnost vakcinisanja, ali je još mnogo onih koji sumnjaju u njegovu efikasnost.
Šta treba znati o gripu?
Grip se prenosi udisanjem čestica virusa koje se šire vazduhom kad inficirana osoba u blizini kija ili kašlje, dodirom sa zaraženom ili obolelom osobom, ali i dodirivanjem zaraženih predmeta. Povišena telesna temperatura, glavobolja, bol u mišićima i zglobovima, umor, malaksalost i kašalj uobičajeni su simptomi, ali se mogu javiti i dijareja i povraćanje. Za razliku od prehlade, kod gripa je karakterističan iznenadan početak vrlo izraženih simptoma u trajanju od najmanje nedelju dana i osećaj iscrpljenosti čak i nakon ozdravljenja.
Kod najvećeg broja obolelih nakon tri do pet dana nastupa poboljšanje opšteg stanja. Komplikacije su retke, ali mogu biti opasne i smrtonosne za osobe starije životne dobi, srčane bolesnike, one koji boluju od respiratorne insuficijencije, ali i sve ostale hronične bolesnike.
Lečenje obuhvata odmaranje uz dosta toplih napitaka i hrane. Upotreba antibiotika za lečenje gripa je pogrešna jer su lekovi te vrste nemoćni protiv virusa. Antipiretik poput aspirina će sniziti telesnu temperaturu, a topli napici pomoći će rehidrataciji organizma.
Kako se zaštititi od gripa?
Da biste se zaštitili od gripa ili ublažili intenzitet bolesti i skratili vreme oporavka, treba se vakcinisati jednom godišnje i to u oktobru ili novembru pre pojave virusa. Vakcina sadrži mrtve viruse gripa, one za koje se prema praćenju kretanja gripa i promena virusa očekuje da će biti uzročnici u predstojećoj sezoni. Svake godine Svetska zdravstvena organizacija daje preporuku o sastavu vakcine i uvek su prisutna dva podtipa virusa A-H3N2 i H1N1 i jedan soj B virusa.
Vakcinisanje se na prvom mestu preporučuje sledećim osobama:
  • starijima od 65 godina
  • hroničnim bolesnicima
  • osobama koje rade u zdravstvenim ustanovama
  • svima koji se žele zaštititi od gripa.
Efikasnost vakcine zavisi od životne dobi svake osobe, imunokompetentnosti i podudarnosti sojeva koji su zastupljeni u vakcini i onih koji trenutno cirkulišu. Efikasnost vakcine kod dece do 16 godina je 60 - 90%, kod odraslih 70 - 90%, a u starijim populacijama 50 - 60%.
Vakcina protiv gripa je sigurna za primenu, ali se mogu javiti lokalne reakcije u vidu crvenila, otoka i bola, a retko sistemske kao što su povišena telesna temperatura, groznica, glavobolja i bol u mišićima i zglobovima. Takve reakcije obično kratko traju i nakon dan-dva spontano nestanu.
Vakcina protiv gripa je sigurna za primenu, ali se mogu javiti lokalne reakcije u vidu crvenila, otoka i bola, a retko sistemske kao što je povišena telesna temperatura, groznica, glavobolja i bol u mišićima i zglobovima. Takve reakcije obično kratko traju i nakon dan-dva spontano nestanu.

Verzija za štampu

 

Pretraga

A+ A-
Lekarski saveti

Važniji linkovi

Pratite nas